Crvi

Pljosnati crvi

Pljosnati crvi (lat. Platyhelminthes) su najprimitivnije višećelijske životinje koje imaju bilateralnu simetriju.

Za razliku od sunđera i dupljara, koji uglavnom vode sesilan način života, ove životinje se aktivno kreću što dovodi do razvoja bilateralne simetrije, snažnijeg razvića mišića, nervnog sistema i čula. Nervni sistem i čula se posebno koncentrišu na prednjem delu tela, kojim se ove životinje kreću napred, što dovodi do pojave cefalizacije - obrazovanje glavenog regiona. Cefalizacija se ogleda u koncentraciji čulnih organa i nerava u prednjem delu tela. Nemaju telesnu duplju već je prostor između epidermisa i creva ispunjen vezivnim tkivom parenhimom (mezenhimom). Telesna duplja je prostor između telesnog zida i unutrašnjih organa ili creva.

Telo im je spljošteno u leđno-trbušnom (dorzo-ventralnom) pravcu (po tome su i dobili naziv). Pored slobodnoživećih, ovaj tip obuhvata i parazitske vrste

Crevni sistem se sastoji od prednjeg i srednjeg creva koje se slepo završava u parenhimu. Usni otvor je, dakle, jedini otvor crevnog trakta. Pošto nemaju krvni sistem, onda i kod njih, kao i kod dupljara, crevo ima i ulogu u transportu svarene hrane po celom telu.

Ekskretorni sistem se sastoji od protonefridij. To su tanke cevčice koje se na jednom kraju slepo završavaju u parenhimu, a na drugom kraju su otvorene i u kontaktu su sa spoljašnjom sredinom. Na slepo završenom kraju protonefridije nalazi se trepljasta ćelija čije treplje pokreću tečnost u kanaliću.

Nervni sistem im je vrpčastog tipa. Sastoji se od moždane ganglije sa koje polaze nervne vrpce, od kojih su bočne najrazvijenije i sve su međusobno povezane poprečnim vezama (komisurama). Posebnih organa za disanje nemaju već se raspiracija obavlja celom površinom tela.

___________________________________________________________________________________________

Valjkasti crvi

Valjkasti crvi ili nematode (Nematoda) su tip beskičmenjaka koji se odlikuje oblim, izduženim, tankim i nesegmentisanim telom, zašiljenim na oba kraja. Obuhvata preko 80.000 vrsta, od kojih preko 15.000 vodi parazitski način života. Naseljavaju sva staništa (čak i antarktička), a u većini staništa su najbrojnija grupa životinja.

Anatomija 

Telesni zid valjkastih crva sastoji se od:

• kutikule,
• epidermisa i
• mišića.

Uloge kutikule su da štiti telo, daje telu čvrstinu i služi kao potpora mišićima. Epidermis je sincicijelan i obrazuje četiri uzdužna zadebljanja : leđno, trbušno i dva bočna. Sloj mišića, koji se nalazi ispod epidermisa, je ovim zadebljanjima podeljen na uzdužne trake. Između telesnog zida i creva nalazi se pseudocelom.Crevo je prava cev, koja počinje usnim, a završava se analnim otvorom. Prednje i zadnje crevo su obloženi kutikulom što ukazuje na njihovo ektodermalno poreklo.Nervni sistem je vrpčast, ali složeniji od onog kod pljosnatih crva. Sastoji se od nervnog prstena, koji okružuje ždrelo, i vrpci koje sa njega polaze. Osim toga u telu se nalaze i ganglijska zadebljanja.Ekskretorni sistem je u obliku cevčica koje su žlezdanog porekla. Krvni i respiratorni sistem kod ovih životinja ne postoje.Polni organi su cevasti, polovi su odvojeni i javlja se polni dimorfizam : mužjaci su manji od ženki i imaju povijen zadnji deo tela i kopulatorni organ. U razviću nemaju larve, već se iz jaja izlegu mladi koji potpuo liče na odrasle.         

                                                                                                 *****  Shema anatomije mužjaka:1. usta2. c                                                                                                                                       revo 3. kloaka 4. ekskrecioni organi 5. testis 6. okoloždrelni nervni prsten 7. leđna (dorzalna) vrpca--->    nervnog sistema 8. trbušna (ventralna) vrpca nervnog sistema 9. ekskreciona pora*****  --->

__________________________________________________________________________________________________________

Člankoviti crvi

Člankoviti ili prstenasti crvi (lat. Annelida) su beskičmenjaci čija je najupadljivija odlika segmentisano telo: podeljeno na delove, segmente (članke), pa otuda i naziv tipa (lat. annulus = prsten).

Telesni segmenti, izuzev prvog i poslednjeg, su međusobno jednaki pa se takav tip izdeljenosti tela naziva homonomna segmentacija. Prvi telesni segment je prostomijum (preusni), a poslednji, na kome se nalazi analni otvor, je pigidijum. Segmentacija nije ograničena samo na površinski sloj, već zahvata i unutrašnje organe i kod većine vrsta se poklapa sa spoljašnjom segmentacijom. U toj homonomnojsegmentaciji dolazi do odstupanja:

• ne sadrže svi segmenti sve organe (npr. polni sistem imaju samo određeni segmenti)
• crevo nije segmentisano.

Segmentacija, dakle, ipak nije potpuno homonomna.

Na telu člankovitih crva se razlikuju:

• prostomijum,na kome se nalazi usni otvor
• segmentisani trup i
• pigidijum, nesegmentisani zadnji deo tela nakome je analni otvor

Na površini tela člankovitih crva je jednoslojni epitel koji luči tanku kutikulu. Kutikula je lako porozna i kroz pore se izlučuje sekret i sluz koja vlaži površinu tela, smanjujući trenje i olakšavajući razmenu gasova. Među epidemalnim ćelijama nalazi se veliki broj jednoćelijskih žlezda koje luče sekretornu sluznu materiju. Ispod epidermisa je sloj kružne, pa uzdužne muskulature. Ovi tipovi mišića moraju usaglašeno da vrše kontrakcije i time omogućavaju kretanje člankovitih crva.

Člankoviti crvi imaju telesnu duplju - celom, u kojoj se nalazi tečnost, koja im daje određenu čvrstinu i ima ulogu tečnog skeleta. Telesni zid je od telesne duplje odvojen spoljašnjim parietalnimperitoneumom, dok je crevo okruženo visceralnim pertoneumom. Pošto su člankoviti crvi homonomno segmentisani, onda se u svakom segmentu nalazi deo celoma sa svojim ovojima u vidu dva meška, jer se spoljašnji i unutrašnji list peritoneuma spajaju mediodorzalno i medioventralno u svakom segmentu, gredeći dorzalnu i ventralnu mezenteru. Susedni segmenti su međusobno odvojeni pregradama (septama) u čijoj građi učestvuju istovremeno i parijetalni i visceralni peritoneum.