Praživotinje

Praživotinje

Savremena klasifikacija praživotinja karakteriše se postojanjem mnogobrojnih i međusobno često različitih sistema klasifikacije. Razlike se ispoljavaju na nivou visokih taksonomskih kategorija kao što su nadcarstvo, carstvo, podcarstvo, razdeo, ali su u još većoj meri izražene kod nižih sistematskih kategorija. Svi noviji klasifikacioni sistemi praživotinja obuhvataju između 8 i 30 razdela. Danas se praživotinje ne mogu smatrati klasifikacionom kategorijom, već više morfološkom, fiziološkom i ekološkom. Pod praživotinjama se podrazumevaju svi eukariotski organizmi koji ne vrše fotosintezu, a ne karakterišu se složenom morfološkom organizacijom.

Tradicionalne klasifikacije

Butchli (1884)

Prvu klasifikaciju praživotinja je predložio Bičli (Butschli, 1884). Prema ovom autoru sve praživotinje se grupišu u jedan filum pod nazivom Protozoa u okviru koga se nalaze četiri klase: Sarcodina, Mastigophora, Sporozoa i Ciliophora. Ova podela je izvršena pre svega na osnovu tipa lokomotornih organela.

Klasa Sarcodina

Predstavnici ove klase se u adultnom stanju kreću pomoću pseudopodija. To su strukture koje predstavljaju izdužene delove tela koji stalno menjaju oblik, te se stoga često označavaju i kao lažne nožice. Telo praživotinja iz ove klase je predstavljeno nepravilnom protoplazmom oko koje se u najvećem broju slučajeva formira ljušturica. Ova struktura služi kao oslonac i zaštita organizmu. To su najčešće slobodnoživeći organizmi, a mali broj su paraziti. Uglavnom naseljavaju morske ekosisteme, mada se neretko sreću i u slatkim vodama.

Klasa Mastigophora

Najznačajnija karakteristika koja se sreće kod svih predstavnika ove klase je prisustvo bičeva koji vrše funkciju lokomotornih struktura. Kod pojedinih predstavnika klase Sarcodina se u izvesnim fazama životnog ciklusa pojavljuju bičevi, ali su u toj grupi takvi stadijumi kratki i prolazni. Za razliku od njih, kod vrsta iz klase Mastigophora bičevi predstavljaju trajne organele. Međutim, kod pojedinih oblika grupe Mastigophora se javljaju pored bičeva i prolazne ili stalne pseudopodije.

Klasa Sporozoa

U okviru ove klase praživotinja su ubrajanji oni heterotrofni, jednoćelijski, eukariotski organizmi koji za vreme životnog ciklusa prolaze kroz stadijum stvaranja spora. Ove strukture imaju ulogu u rasprostranjenju vrste. U toku ovog stadijuma produkuje se veći broj jedinki, od kojih se svaka zaodeva čvrstom opnom i takve strukture predstavljaju spore. Svi predstavnici klase vode parazitski način života. U najvećem broju slučajeva jedinke samo pri kraju svog životnog ciklusa produkuju spore. Naime, sporulacijom se završava životni ciklus jedinke. Vrste koje se odlikuju takvim životnim ciklusom se grupišu u potklasu Teleosporidia. Kod drugih vrsta se spore stvaraju u toku najvećeg dela životnog ciklusa, pa se grupišu u drugu podklasu koja nosi naziv Neosporidia.

Klasa Ciliophora

U ovu grupu praživotinja se svrstava oko 8000 vrsta. Najmarkantnija karakteristika većine predstavnika su cilije koje služe kao lokomotorne organele. Kod najvećeg broja vrsta se razlikuju oralne cilije koje se nalaze oko citostoma i somatične raspoređene po površini tela. Takođe je i jedarni aparat specifičan jer se u ćeliji nalaze dva tipa jedara - vegetativni (makronukleus) i generativni (mikronukleus). Ovi organizmi imaju stalni oblik tela jer se na površini ćelije nalazi čvrsta pelikula. Citoplazma je diferencirana na prozračnu ektoplazmu i granularnu endoplazmu. Bespolno razmnožavanje se odvija poprečnom binarnom deobom. Polno razmnožavanje se javlja u tri vida: konjugacija, autogamija i citogamija